киша

• IPA^(key): [ˈkʲiʂə]

ки́ша • (kíša) m inan

1. genitive singular of киш (kiš)

• IPA^(key): [kʲɪˈʂa]

киша́ • (kišá)

1. present adverbial imperfective participle of кише́ть (kišétʹ)

From earlier *kysja. Compare ки̏сео.

• IPA^(key): /kîʃa/, [kîʂa]
• Hyphenation: ки‧ша

ки̏ша f (Latin spelling kȉša)

1. rain
   • 1886, Ксавер Шандор Ђалски, “На Гробљу”, in Под Старими Кровови:

     Пала је прва јесенска киша. Стари је Јанко, лугар брезовачки, јавио да су шљуке дошле. Од тога часа старац Баторић не имађаше више мира код куће, и тек што се сунце опет показало па настали они њежно свијетли дани прве јесени, пођосмо у лов.

     The first autumn rains had fallen. Old Janko, the Brezovica forester, announced that thewoodcocks had come. From that time on, the elder Batorić did not have any more peace in the house, and as soon as the sun came out again and those sweet light days of early autumn started up, we set out for the hunt.

   • 2022, “Данас облачно и хладно, местимично снег и киша”, in Политика‎:

     У Београду облачно и хладно, повремено са мешовитим падавинама - кишом, суснежицом и снегом.

     In Belgrade [the weather is] cloudy and cold, occasionally with mixed precipitation - with rain, sleet, and snow.

   пада киша ― it's raining

• (rain): да̏жд

• “киша” in Hrvatski jezični portal