коначан

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *konьčьnъ. Compare Czech konečný.

Pronunciation
  • IPA(key): /kǒnat͡ʃan/
  • Hyphenation: ко‧на‧чан

Adjective

ко̀начан (definite ко̀начнӣ, Latin spelling kònačan)

  1. final, definite, last

Declension
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative коначан коначна коначно
genitive коначна коначне коначна
dative коначну коначној коначну
accusative inanimate
animate		 коначан
коначна		 коначну коначно
vocative коначан коначна коначно
locative коначну коначној коначну
instrumental коначним коначном коначним
plural masculine feminine neuter
nominative коначни коначне коначна
genitive коначних коначних коначних
dative коначним(а) коначним(а) коначним(а)
accusative коначне коначне коначна
vocative коначни коначне коначна
locative коначним(а) коначним(а) коначним(а)
instrumental коначним(а) коначним(а) коначним(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative коначни коначна коначно
genitive коначног(а) коначне коначног(а)
dative коначном(у/е) коначној коначном(у/е)
accusative inanimate
animate		 коначни
коначног(а)		 коначну коначно
vocative коначни коначна коначно
locative коначном(е/у) коначној коначном(е/у)
instrumental коначним коначном коначним
plural masculine feminine neuter
nominative коначни коначне коначна
genitive коначних коначних коначних
dative коначним(а) коначним(а) коначним(а)
accusative коначне коначне коначна
vocative коначни коначне коначна
locative коначним(а) коначним(а) коначним(а)
instrumental коначним(а) коначним(а) коначним(а)
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.