пољски

Serbo-Croatian

Etymology 1

From по̏ље (“field”) +‎ -скӣ.

Pronunciation
  • IPA(key): /pôʎskiː/
  • IPA(key): /pǒʎskiː/
  • Hyphenation: polj‧ski

Adjective

по̏љскӣ (Latin spelling pȍljskī) or по̀љскӣ (Latin spelling pòljskī)

  1. field (of or pertaining to)
Declension
Declension of пољски
singular masculine feminine neuter
nominative пољски пољска пољско
genitive пољског(а) пољске пољског(а)
dative пољском(у/е) пољској пољском(у/е)
accusative inanimate
animate		 пољски
пољског(а)		 пољску пољско
vocative пољски пољска пољско
locative пољском(е/у) пољској пољском(е/у)
instrumental пољским пољском пољским
plural masculine feminine neuter
nominative пољски пољске пољска
genitive пољских пољских пољских
dative пољским(а) пољским(а) пољским(а)
accusative пољске пољске пољска
vocative пољски пољске пољска
locative пољским(а) пољским(а) пољским(а)
instrumental пољским(а) пољским(а) пољским(а)

Pronunciation
  • (adjective) IPA(key): /pôʎskiː/
  • (adverb) IPA(key): /pôʎski/
  • Hyphenation: пољ‧ски

Adjective

по̏љскӣ (Latin spelling pȍljskī)

  1. Polish
  2. (in masculine, substantive) the Polish language
Declension
Declension of пољски
singular masculine feminine neuter
nominative пољски пољска пољско
genitive пољског(а) пољске пољског(а)
dative пољском(у/е) пољској пољском(у/е)
accusative inanimate
animate		 пољски
пољског(а)		 пољску пољско
vocative пољски пољска пољско
locative пољском(е/у) пољској пољском(е/у)
instrumental пољским пољском пољским
plural masculine feminine neuter
nominative пољски пољске пољска
genitive пољских пољских пољских
dative пољским(а) пољским(а) пољским(а)
accusative пољске пољске пољска
vocative пољски пољске пољска
locative пољским(а) пољским(а) пољским(а)
instrumental пољским(а) пољским(а) пољским(а)

Adverb

по̏љски (Latin spelling pȍljski)

  1. in a Polish manner, as a Pole
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.