случајан

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *sъlučajьnъ.

Pronunciation
  • IPA(key): /slût͡ʃaːjan/
  • Hyphenation: слу‧ча‧јан

Adjective

слу̏ча̄јан (definite слу̏ча̄јнӣ, Latin spelling slȕčājan)

  1. random
  2. coincidental (occurring as or resulting from coincidence)

Declension
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative случајан случајна случајно
genitive случајна случајне случајна
dative случајну случајној случајну
accusative inanimate
animate		 случајан
случајна		 случајну случајно
vocative случајан случајна случајно
locative случајну случајној случајну
instrumental случајним случајном случајним
plural masculine feminine neuter
nominative случајни случајне случајна
genitive случајних случајних случајних
dative случајним(а) случајним(а) случајним(а)
accusative случајне случајне случајна
vocative случајни случајне случајна
locative случајним(а) случајним(а) случајним(а)
instrumental случајним(а) случајним(а) случајним(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative случајни случајна случајно
genitive случајног(а) случајне случајног(а)
dative случајном(у/е) случајној случајном(у/е)
accusative inanimate
animate		 случајни
случајног(а)		 случајну случајно
vocative случајни случајна случајно
locative случајном(е/у) случајној случајном(е/у)
instrumental случајним случајном случајним
plural masculine feminine neuter
nominative случајни случајне случајна
genitive случајних случајних случајних
dative случајним(а) случајним(а) случајним(а)
accusative случајне случајне случајна
vocative случајни случајне случајна
locative случајним(а) случајним(а) случајним(а)
instrumental случајним(а) случајним(а) случајним(а)
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.