чест

Bulgarian

Etymology 1

From Proto-Slavic *čęstъ (“dense, thick”).

Pronunciation
  • IPA(key): [t͡ʃes(t)]

Adjective

чест • (čest) (adverb че́сто, abstract noun честота́)

  1. frequent, common, usual (done or occurring often)
    Аз съм чест посетител на този град.
    Az sǎm čest posetitel na tozi grad.
    I am a frequent visitor to that city.
    Правя чести почивки, за да не се преуморя.
    Pravja česti počivki, za da ne se preumorja.
    I take frequent breaks so I don't get too tired.
    честа правописна грешка
    česta pravopisna greška
    a common spelling mistake
  2. occurring in very short intervals, quick, fast
    чест сърдечен ритъм
    čest sǎrdečen ritǎm
    rapid heartbeat
Declension
Positive forms of чест
masculine feminine neuter plural
indefinite чест
čest		 че́ста
čésta		 че́сто
čésto		 че́сти
čésti
definite
(subject form)		 че́стият
čéstijat		 че́стата
čéstata		 че́стото
čéstoto		 че́стите
čéstite
definite
(object form)		 че́стия
čéstija
extended
(vocative form)		 че́сти, че́стий
čésti, čéstij
Comparative forms of чест
masculine feminine neuter plural
indefinite по́-че́ст
pó-čést		 по́-че́ста
pó-čésta		 по́-че́сто
pó-čésto		 по́-че́сти
pó-čésti
definite
(subject form)		 по́-че́стият
pó-čéstijat		 по́-че́стата
pó-čéstata		 по́-че́стото
pó-čéstoto		 по́-че́стите
pó-čéstite
definite
(object form)		 по́-че́стия
pó-čéstija
extended
(vocative form)		 по́-че́сти, по́-че́стий
pó-čésti, pó-čéstij
Superlative forms of чест
masculine feminine neuter plural
indefinite на́й-че́ст
náj-čést		 на́й-че́ста
náj-čésta		 на́й-че́сто
náj-čésto		 на́й-че́сти
náj-čésti
definite
(subject form)		 на́й-че́стият
náj-čéstijat		 на́й-че́стата
náj-čéstata		 на́й-че́стото
náj-čéstoto		 на́й-че́стите
náj-čéstite
definite
(object form)		 на́й-че́стия
náj-čéstija
extended
(vocative form)		 на́й-че́сти, на́й-че́стий
náj-čésti, náj-čéstij

Etymology 2

(This etymology is missing or incomplete. Please add to it, or discuss it at the Etymology scriptorium. Particularly: “Was this borrowed from Church Slavic or Russian? Wouldn't you expect чъст?”) From Proto-Slavic *čьstь, from Proto-Indo-European *(s)kʷit-tis.

Noun

чест • (čest) f

  1. honour
    В негова чест.
    V negova čest.
    In his honour.
Declension
Declension of чест
singular
indefinite чест
čest
definite честта́
česttá

Macedonian

Pronunciation
  • IPA(key): [t͡ʃɛst]

Etymology 1

From Proto-Slavic *čęstъ (“dense, thick”).

Adjective

чест • (čest) (comparative почест, superlative најчест, abstract noun честота)

  1. common, frequent
Declension
Positive forms of чест
masculine feminine neuter plural
indefinite чест честа често чести
definite unspecified честиот честата честото честите
definite proximal честиов честава честово честиве
definite distal честион честана честоно честине
Comparative forms of чест
masculine feminine neuter plural
indefinite почест почеста почесто почести
definite unspecified почестиот почестата почестото почестите
definite proximal почестиов почестава почестово почестиве
definite distal почестион почестана почестоно почестине
Superlative forms of чест
masculine feminine neuter plural
indefinite најчест најчеста најчесто најчести
definite unspecified најчестиот најчестата најчестото најчестите
definite proximal најчестиов најчестава најчестово најчестиве
definite distal најчестион најчестана најчестоно најчестине

Etymology 2

From Proto-Slavic *čьstь, from Proto-Indo-European *(s)kʷit-tis.

Noun

чест • (čest) f (related adjective чесен)

  1. honor
Declension
Declension of чест
singular
indefinite чест
definite unspecified честа
definite proximal —
definite distal —
vocative чест

Serbo-Croatian

Etymology 1

From Proto-Slavic *čęstъ (“dense, thick”), from Proto-Balto-Slavic *kimśtas.

Pronunciation
  • IPA(key): /t͡ʃêːst/

Adjective

че̑ст (definite че̑стӣ, comparative че̏шћӣ, Latin spelling čȇst)

  1. frequent
  2. repeated, recurrent
Declension
positive indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative чест честа често
genitive честа честе честа
dative честу честој честу
accusative inanimate
animate		 чест
честа		 честу често
vocative чест честа често
locative честу честој честу
instrumental честим честом честим
plural masculine feminine neuter
nominative чести честе честа
genitive честих честих честих
dative честим(а) честим(а) честим(а)
accusative честе честе честа
vocative чести честе честа
locative честим(а) честим(а) честим(а)
instrumental честим(а) честим(а) честим(а)
positive definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative чести честа често
genitive честог(а) честе честог(а)
dative честом(у/е) честој честом(у/е)
accusative inanimate
animate		 чести
честог(а)		 честу често
vocative чести честа често
locative честом(е/у) честој честом(е/у)
instrumental честим честом честим
plural masculine feminine neuter
nominative чести честе честа
genitive честих честих честих
dative честим(а) честим(а) честим(а)
accusative честе честе честа
vocative чести честе честа
locative честим(а) честим(а) честим(а)
instrumental честим(а) честим(а) честим(а)
comparative forms
singular masculine feminine neuter
nominative чешћи чешћа чешће
genitive чешћег(а) чешће чешћег(а)
dative чешћем(у) чешћој чешћем(у)
accusative inanimate
animate		 чешћи
чешћег(а)		 чешћу чешће
vocative чешћи чешћа чешће
locative чешћем(у) чешћој чешћем(у)
instrumental чешћим чешћом чешћим
plural masculine feminine neuter
nominative чешћи чешће чешћа
genitive чешћих чешћих чешћих
dative чешћим(а) чешћим(а) чешћим(а)
accusative чешће чешће чешћа
vocative чешћи чешће чешћа
locative чешћим(а) чешћим(а) чешћим(а)
instrumental чешћим(а) чешћим(а) чешћим(а)
superlative forms
singular masculine feminine neuter
nominative најчешћи најчешћа најчешће
genitive најчешћег(а) најчешће најчешћег(а)
dative најчешћем(у) најчешћој најчешћем(у)
accusative inanimate
animate		 најчешћи
најчешћег(а)		 најчешћу најчешће
vocative најчешћи најчешћа најчешће
locative најчешћем(у) најчешћој најчешћем(у)
instrumental најчешћим најчешћом најчешћим
plural masculine feminine neuter
nominative најчешћи најчешће најчешћа
genitive најчешћих најчешћих најчешћих
dative најчешћим(а) најчешћим(а) најчешћим(а)
accusative најчешће најчешће најчешћа
vocative најчешћи најчешће најчешћа
locative најчешћим(а) најчешћим(а) најчешћим(а)
instrumental најчешћим(а) најчешћим(а) најчешћим(а)

Further reading
  • “чест” in Hrvatski jezični portal

Etymology 2

From Proto-Slavic *čьstь, from Proto-Indo-European *(s)kʷit-tis.

Noun

чест f (Latin spelling čest)

  1. Obsolete form of част.
  2. (archaic) luck, happiness
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.