љубавнички

Serbo-Croatian

Etymology

From љу́бити.

Pronunciation
  • (adjective) IPA(key): /ʎǔːbaːʋnit͡ʃkiː/
  • (adverb) IPA(key): /ʎǔːbaːʋnit͡ʃki/
  • Hyphenation: љу‧бав‧нич‧ки

Adjective

љу́ба̄вничкӣ (Latin spelling ljúbāvničkī)

  1. of or pertaining to a lover or lovers; amatory

Declension
Declension of љубавнички
singular masculine feminine neuter
nominative љубавнички љубавничка љубавничко
genitive љубавничког(а) љубавничке љубавничког(а)
dative љубавничком(у/е) љубавничкој љубавничком(у/е)
accusative inanimate
animate		 љубавнички
љубавничког(а)		 љубавничку љубавничко
vocative љубавнички љубавничка љубавничко
locative љубавничком(е/у) љубавничкој љубавничком(е/у)
instrumental љубавничким љубавничком љубавничким
plural masculine feminine neuter
nominative љубавнички љубавничке љубавничка
genitive љубавничких љубавничких љубавничких
dative љубавничким(а) љубавничким(а) љубавничким(а)
accusative љубавничке љубавничке љубавничка
vocative љубавнички љубавничке љубавничка
locative љубавничким(а) љубавничким(а) љубавничким(а)
instrumental љубавничким(а) љубавничким(а) љубавничким(а)

Adverb

љу́ба̄внички (Latin spelling ljúbāvnički)

  1. as a lover

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.