канити

Serbo-Croatian

Pronunciation

IPA^(key): /kǎːniti/
Hyphenation: ка‧ни‧ти

Verb

ка́нити impf (Latin spelling kániti)

(intransitive) to intend

Conjugation

Conjugation of канити

Infinitive: канити		Present verbal adverb: ка́не̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: ка́ње̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		каним	каниш	кани	канимо	каните	кане
Future	Future I	канит ћу¹ канићу	канит ћеш¹ канићеш	канит ће¹ каниће	канит ћемо¹ канићемо	канит ћете¹ канићете	канит ће¹ каниће
Future	Future II	будем канио²	будеш канио²	буде канио²	будемо канили²	будете канили²	буду канили²
Past	Perfect	канио сам²	канио си²	канио je²	канили смо²	канили сте²	канили су²
	Pluperfect³	био сам канио²	био си канио²	био је канио²	били смо канили²	били сте канили²	били су канили²
	Imperfect	кањах	кањаше	кањаше	кањасмо	кањасте	кањаху
Conditional I		канио бих²	канио би²	канио би²	канили бисмо²	канили бисте²	канили би²
Conditional II		био бих канио²	био би канио²	био би канио²	били бисмо канили²	били бисте канили²	били би канили²
Imperative		—	кани	—	канимо	каните	—
Active past participle		канио m / канила f / канило n			канили m / каниле f / канила n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.