шкиљити

Serbo-Croatian

Etymology

From Middle High German schilhen.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʃkǐːʎiti/
  • Hyphenation: шки‧љи‧ти

Verb

шки́љити impf (Latin spelling škíljiti)

  1. (intransitive) to squint (to look with the eyes partly closed, as in bright sunlight)

Conjugation
Conjugation of шкиљити
Infinitive: шкиљити Present verbal adverb: шки́ље̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: шки́ље̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present шкиљим шкиљиш шкиљи шкиљимо шкиљите шкиље
Future Future I шкиљит ћу1
шкиљићу		 шкиљит ћеш1
шкиљићеш		 шкиљит ће1
шкиљиће		 шкиљит ћемо1
шкиљићемо		 шкиљит ћете1
шкиљићете		 шкиљит ће1
шкиљиће
Future II бу̏де̄м шкиљио2 бу̏де̄ш шкиљио2 бу̏де̄ шкиљио2 бу̏де̄мо шкиљили2 бу̏де̄те шкиљили2 бу̏дӯ шкиљили2
Past Perfect шкиљио сам2 шкиљио си2 шкиљио je2 шкиљили смо2 шкиљили сте2 шкиљили су2
Pluperfect3 био сам шкиљио2 био си шкиљио2 био је шкиљио2 били смо шкиљили2 били сте шкиљили2 били су шкиљили2
Imperfect шкиљах шкиљаше шкиљаше шкиљасмо шкиљасте шкиљаху
Conditional I шкиљио бих2 шкиљио би2 шкиљио би2 шкиљили бисмо2 шкиљили бисте2 шкиљили би2
Conditional II4 био бих шкиљио2 био би шкиљио2 био би шкиљио2 били бисмо шкиљили2 били бисте шкиљили2 били би шкиљили2
Imperative — шкиљи — шкиљимо шкиљите —
Active past participle шкиљио m / шкиљила f / шкиљило n шкиљили m / шкиљиле f / шкиљила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.