високо

• IPA^(key): [viˈsɔko]

A nominalization of висо́к (visók, “high”) +‎ -о (-o).

висо́ко • (visóko) n

1. (colloquial) height, top of eminence, high elevation

   От висо́кото ми се ви́е свят.

   Ot visókoto mi se víe svjat.

   I get vertigo from the height.

• височина́ (visočiná, “height, altitude”)
• висина́ (visiná, “elevation”)

From висо́к (visók, “high”) +‎ -о (-o).

висо́ко • (visóko) (comparative по́-висо́ко, superlative на́й-висо́ко)

1. high, high up
2. loudly
3. highly, very much

висо́ко • (visóko)

1. indefinite neuter singular of висо́к (visók)

• високо in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Institut za bǎlgarski ezik)
• високо in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Čitanka.Info)

• IPA^(key): [ˈvisɔkɔ]

високо • (visoko) (comparative повисоко, superlative највисоко)

1. high

• IPA^(key): /ʋisǒko/
• Hyphenation: ви‧со‧ко

висо̀ко (Latin spelling visòko)

1. highly, high