вргнути

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *vьrgnǫti (Russian -ве́ргнуть (-vérgnutʹ), Polish wiergnąć), from Proto-Indo-European *werg- (Ancient Greek ἔργον (érgon), Sanskrit वर्जति (varjati)).

Pronunciation
  • IPA(key): /ʋr̂ɡnuti/
  • Hyphenation: врг‧ну‧ти

Verb

вр̏гнути pf (Latin spelling vȑgnuti)

  1. (transitive) to throw
  2. (transitive) to place, put
  3. (reflexive) to take after

Conjugation
Conjugation of вргнути
Infinitive: вргнути Present verbal adverb: — Past verbal adverb: вр̏гнӯвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вргнем вргнеш вргне вргнемо вргнете вргну
Future Future I вргнут ћу1
вргнућу		 вргнут ћеш1
вргнућеш		 вргнут ће1
вргнуће		 вргнут ћемо1
вргнућемо		 вргнут ћете1
вргнућете		 вргнут ће1
вргнуће
Future II будем вргнуо2 будеш вргнуо2 буде вргнуо2 будемо вргнули2 будете вргнули2 буду вргнули2
Past Perfect вргнуо сам2 вргнуо си2 вргнуо je2 вргнули смо2 вргнули сте2 вргнули су2
Pluperfect3 био сам вргнуо2 био си вргнуо2 био је вргнуо2 били смо вргнули2 били сте вргнули2 били су вргнули2
Aorist вргнух / вргох вргну / врже вргну / врже вргнусмо / вргосмо вргнусте / вргосте вргнуше / вргоше
Conditional I вргнуо бих2 вргнуо би2 вргнуо би2 вргнули бисмо2 вргнули бисте2 вргнули би2
Conditional II био бих вргнуо2 био би вргнуо2 био би вргнуо2 били бисмо вргнули2 били бисте вргнули2 били би вргнули2
Imperative — вргни — вргнимо вргните —
Active past participle вргнуо m / вргнула f / вргнуло n вргнули m / вргнуле f / вргнула n
Passive past participle вргнут m / вргнута f / вргнуто n вргнути m / вргнуте f / вргнута n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.