одвојити

Serbo-Croatian

Pronunciation
  • IPA(key): /odʋǒjiti/
  • Hyphenation: о‧дво‧ји‧ти

Verb

одво̀јити pf (Latin spelling odvòjiti)

  1. (transitive) to separate, set apart, sunder, cut off
  2. (reflexive) to be/become separated, detach oneself, to break off, come off

Conjugation
Conjugation of одвојити
Infinitive: одвојити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: одво̀јӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present одвојим одвојиш одвоји одвојимо одвојите одвоје
Future Future I одвојит ћу1
одвојићу		 одвојит ћеш1
одвојићеш		 одвојит ће1
одвојиће		 одвојит ћемо1
одвојићемо		 одвојит ћете1
одвојићете		 одвојит ће1
одвојиће
Future II будем одвојио2 будеш одвојио2 буде одвојио2 будемо одвојили2 будете одвојили2 буду одвојили2
Past Perfect одвојио сам2 одвојио си2 одвојио je2 одвојили смо2 одвојили сте2 одвојили су2
Pluperfect3 био сам одвојио2 био си одвојио2 био је одвојио2 били смо одвојили2 били сте одвојили2 били су одвојили2
Aorist одвојих одвоји одвоји одвојисмо одвојисте одвојише
Conditional I одвојио бих2 одвојио би2 одвојио би2 одвојили бисмо2 одвојили бисте2 одвојили би2
Conditional II био бих одвојио2 био би одвојио2 био би одвојио2 били бисмо одвојили2 били бисте одвојили2 били би одвојили2
Imperative — одвоји — одвојимо одвојите —
Active past participle одвојио m / одвојила f / одвојило n одвојили m / одвојиле f / одвојила n
Passive past participle одвојен m / одвојена f / одвојено n одвојени m / одвојене f / одвојена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.