правник

Macedonian

Etymology

From Proto-Slavic *pravьnikъ.

Pronunciation

IPA^(key): [ˈpravnik]

Noun

правник • (pravnik) m (feminine правничка, related adjective правнички)

jurist

Declension

Declension of правник

	singular	plural
indefinite	правник	правници
definite unspecified	правникот	правниците
definite proximal	правников	правнициве
definite distal	правникон	правницине
vocative	правнику	правници
count form	—	правника

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *pravьnikъ.

Pronunciation

IPA^(key): /prâːʋniːk/
Hyphenation: прав‧ник

Noun

пра̑внӣк m (Latin spelling prȃvnīk)

Declension

Declension of правник

	singular	plural
nominative	пра̑внӣк	пра̑внӣци
genitive	правника	правника
dative	правнику	правницима
accusative	правника	правнике
vocative	пра̑внӣче	правници
locative	правнику	правницима
instrumental	правником	правницима

Derived terms

пра̑вница

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.