скрнавити

Serbo-Croatian

Pronunciation

IPA^(key): /skrnǎːʋiti/
Hyphenation: скр‧на‧ви‧ти

Verb

скрна́вити impf (Latin spelling skrnáviti)

(transitive) to desecrate

Conjugation

Conjugation of скрнавити

Infinitive: скрнавити		Present verbal adverb: скрна́ве̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: скрна́вље̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		скрнавим	скрнавиш	скрнави	скрнавимо	скрнавите	скрнаве
Future	Future I	скрнавит ћу¹ скрнавићу	скрнавит ћеш¹ скрнавићеш	скрнавит ће¹ скрнавиће	скрнавит ћемо¹ скрнавићемо	скрнавит ћете¹ скрнавићете	скрнавит ће¹ скрнавиће
Future	Future II	будем скрнавио²	будеш скрнавио²	буде скрнавио²	будемо скрнавили²	будете скрнавили²	буду скрнавили²
Past	Perfect	скрнавио сам²	скрнавио си²	скрнавио je²	скрнавили смо²	скрнавили сте²	скрнавили су²
	Pluperfect³	био сам скрнавио²	био си скрнавио²	био је скрнавио²	били смо скрнавили²	били сте скрнавили²	били су скрнавили²
	Imperfect	скрнављах	скрнављаше	скрнављаше	скрнављасмо	скрнављасте	скрнављаху
Conditional I		скрнавио бих²	скрнавио би²	скрнавио би²	скрнавили бисмо²	скрнавили бисте²	скрнавили би²
Conditional II		био бих скрнавио²	био би скрнавио²	био би скрнавио²	били бисмо скрнавили²	били бисте скрнавили²	били би скрнавили²
Imperative		—	скрнави	—	скрнавимо	скрнавите	—
Active past participle		скрнавио m / скрнавила f / скрнавило n			скрнавили m / скрнавиле f / скрнавила n
Passive past participle		скрнављен m / скрнављена f / скрнављено n			скрнављени m / скрнављене f / скрнављена n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.