лити

Old Church Slavonic

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *liti.

Verb

лити • (liti) impf

  1. to pour

Conjugation

Derived terms
  • сълити (sŭliti)

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *liti (compare Russian лить (litʹ), Polish lić), further akin to Lithuanian lieti.

Pronunciation
  • IPA(key): /lîti/
  • Hyphenation: ли‧ти

Verb

ли̏ти impf (Latin spelling lȉti)

  1. (transitive, intransitive) to pour, flow

Conjugation
Conjugation of лити
Infinitive: лити Present verbal adverb: ли̏јӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present лијем лијеш лије лијемо лијете лију
Future Future I лит ћу1
лићу		 лит ћеш1
лићеш		 лит ће1
лиће		 лит ћемо1
лићемо		 лит ћете1
лићете		 лит ће1
лиће
Future II бу̏де̄м лио2 бу̏де̄ш лио2 бу̏де̄ лио2 бу̏де̄мо лили2 бу̏де̄те лили2 бу̏дӯ лили2
Past Perfect лио сам2 лио си2 лио је2 лили смо2 лили сте2 лили су2
Pluperfect3 би̏о сам лио2 би̏о си лио2 би̏о је лио2 би́ли смо лили2 би́ли сте лили2 би́ли су лили2
Imperfect лијах лијаше лијаше лијасмо лијасте лијаху
Conditional I лио бих2 лио би2 лио би2 лили бисмо2 лили бисте2 лили би2
Conditional II4 би̏о бих лио2 би̏о би лио2 би̏о би лио2 би́ли бисмо лили2 би́ли бисте лили2 би́ли би лили2
Imperative — лиј — лијмо лијте —
Active past participle лио m / лила f / лило n лили m / лиле f / лила n
Passive past participle ливен m / ливена f / ливено n ливени m / ливене f / ливена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse in many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

References
  • “лити” in Hrvatski jezični portal

Ukrainian

Etymology

From Proto-Slavic *liti (“to pour”).

Pronunciation
  • IPA(key): [ˈɫɪte]
  • Audio(file)

Verb

ли́ти • (lýty) impf (perfective ви́лити or нали́ти or поли́ти)

  1. to pour

Conjugation
Conjugation of ли́ти, лить (class 11b, imperfective, transitive)
For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
imperfective aspect
infinitive ли́ти, лить
lýty, lytʹ
participles present tense past tense
active — —
passive — ли́тий
lýtyj
impersonal: ли́то
lýto
adverbial ллючи́
lljučý		 ли́вши
lývšy
present tense future tense
1st singular
я		 ллю
llju		 бу́ду ли́ти, бу́ду ли́ть, ли́тиму
búdu lýty, búdu lýtʹ, lýtymu
2nd singular
ти		 ллєш
llješ		 бу́деш ли́ти, бу́деш ли́ть, ли́тимеш
búdeš lýty, búdeš lýtʹ, lýtymeš
3rd singular
він / вона / воно		 ллє
llje		 бу́де ли́ти, бу́де ли́ть, ли́тиме
búde lýty, búde lýtʹ, lýtyme
1st plural
ми		 ллєм, ллємо́
lljem, lljemó		 бу́демо ли́ти, бу́демо ли́ть, ли́тимемо, ли́тимем
búdemo lýty, búdemo lýtʹ, lýtymemo, lýtymem
2nd plural
ви		 ллєте́
lljeté		 бу́дете ли́ти, бу́дете ли́ть, ли́тимете
búdete lýty, búdete lýtʹ, lýtymete
3rd plural
вони		 ллють
lljutʹ		 бу́дуть ли́ти, бу́дуть ли́ть, ли́тимуть
búdutʹ lýty, búdutʹ lýtʹ, lýtymutʹ
imperative singular plural
first-person — ли́ймо
lýjmo
second-person лий
lyj		 ли́йте
lýjte
past tense singular plural
ми / ви / вони
masculine
я / ти / він		 лив
lyv		 лили́
lylý
feminine
я / ти / вона		 лила́
lylá
neuter
воно		 лило́
lyló

Derived terms

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.