разбудити

Serbo-Croatian

Etymology

раз- +‎ будити

Pronunciation
  • IPA(key): /razbǔːditi/
  • Hyphenation: раз‧бу‧ди‧ти

Verb

разбу́дити pf (Latin spelling razbúditi)

  1. (transitive, reflexive) to awaken

Conjugation
Conjugation of разбудити
Infinitive: разбудити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: разбудивши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разбудим разбудиш разбуди разбудимо разбудите разбуде
Future Future I разбудит ћу1
разбудићу		 разбудит ћеш1
разбудићеш		 разбудит ће1
разбудиће		 разбудит ћемо1
разбудићемо		 разбудит ћете1
разбудићете		 разбудит ће1
разбудиће
Future II будем разбудио2 будеш разбудио2 буде разбудио2 будемо разбудили2 будете разбудили2 буду разбудили2
Past Perfect разбудио сам2 разбудио си2 разбудио je2 разбудили смо2 разбудили сте2 разбудили су2
Pluperfect3 био сам разбудио2 био си разбудио2 био је разбудио2 били смо разбудили2 били сте разбудили2 били су разбудили2
Aorist разбудих разбуди разбуди разбудисмо разбудисте разбудише
Conditional I разбудио бих2 разбудио би2 разбудио би2 разбудили бисмо2 разбудили бисте2 разбудили би2
Conditional II био бих разбудио2 био би разбудио2 био би разбудио2 били бисмо разбудили2 били бисте разбудили2 били би разбудили2
Imperative — разбуди — разбудимо разбудите —
Active past participle разбудио m / разбудила f / разбудило n разбудили m / разбудиле f / разбудила n
Passive past participle разбуђен m / разбуђена f / разбуђено n разбуђени m / разбуђене f / разбуђена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.