уверити

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

у- (“in”) + ве̏ра (“faith”)

Pronunciation
  • IPA(key): /ǔʋeriti/
  • Hyphenation: у‧ве‧ри‧ти

Verb

у̀верити pf (Latin spelling ùveriti)

  1. (transitive, reflexive) to convince, assure, persuade
  2. (reflexive) to find out for oneself, convince oneself

Conjugation
Conjugation of уверити
Infinitive: уверити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀верӣвши Verbal noun: увере́ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present уверим увериш увери уверимо уверите увере
Future Future I уверит ћу1
уверићу		 уверит ћеш1
уверићеш		 уверит ће1
увериће		 уверит ћемо1
уверићемо		 уверит ћете1
уверићете		 уверит ће1
увериће
Future II будем уверио2 будеш уверио2 буде уверио2 будемо уверили2 будете уверили2 буду уверили2
Past Perfect уверио сам2 уверио си2 уверио je2 уверили смо2 уверили сте2 уверили су2
Pluperfect3 био сам уверио2 био си уверио2 био је уверио2 били смо уверили2 били сте уверили2 били су уверили2
Aorist уверих увери увери уверисмо уверисте уверише
Conditional I уверио бих2 уверио би2 уверио би2 уверили бисмо2 уверили бисте2 уверили би2
Conditional II био бих уверио2 био би уверио2 био би уверио2 били бисмо уверили2 били бисте уверили2 били би уверили2
Imperative — увери — уверимо уверите —
Active past participle уверио m / уверила f / уверило n уверили m / увериле f / уверила n
Passive past participle уверен m / уверена f / уверено n уверени m / уверене f / уверена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.