укоравати

Serbo-Croatian

Pronunciation
  • IPA(key): /ukorǎːʋati/
  • Hyphenation: у‧ко‧ра‧ва‧ти

Verb

укора́вати impf (Latin spelling ukorávati)

  1. (transitive) to scold, reprimand

Conjugation
Conjugation of укоравати
Infinitive: укоравати Present verbal adverb: укора́вајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: укора́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present укоравам укораваш укорава укоравамо укоравате укоравају
Future Future I укорават ћу1
укораваћу		 укорават ћеш1
укораваћеш		 укорават ће1
укораваће		 укорават ћемо1
укораваћемо		 укорават ћете1
укораваћете		 укорават ће1
укораваће
Future II будем укоравао2 будеш укоравао2 буде укоравао2 будемо укоравали2 будете укоравали2 буду укоравали2
Past Perfect укоравао сам2 укоравао си2 укоравао je2 укоравали смо2 укоравали сте2 укоравали су2
Pluperfect3 био сам укоравао2 био си укоравао2 био је укоравао2 били смо укоравали2 били сте укоравали2 били су укоравали2
Imperfect укоравах укораваше укораваше укоравасмо укоравасте укораваху
Conditional I укоравао бих2 укоравао би2 укоравао би2 укоравали бисмо2 укоравали бисте2 укоравали би2
Conditional II био бих укоравао2 био би укоравао2 био би укоравао2 били бисмо укоравали2 били бисте укоравали2 били би укоравали2
Imperative — укоравај — укоравајмо укоравајте —
Active past participle укоравао m / укоравала f / укоравало n укоравали m / укоравале f / укоравала n
Passive past participle укораван m / укоравана f / укоравано n укоравани m / укораване f / укоравана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.